Žikišon
Žikišon, broj 2, 02. 07. 2008. - Urednik: Zoran Matić Mazos
Marian AvramescuMarian Avramescu

Marian Avramescu - ROMANIA


POLITIČKI VREMEPLOV | Toma Rakijaš

U Bijaseru je senzacionalno odjeknula vest da je magistar S.L. pronašao način kako da vrati narod i državu u prošlost. Činjenica da je on vođa najveće političke stranke u zemlji i mandatar nove Vlade, i da je mogućnost putovanja kroz vreme izneta u predizbornoj kampanji, nimalo nije umanjila značaj ovog izuma. Provladine novine „Glas Bijasera“ objavile su autorski tekst u kojem je magistar S.L. dao podrobna objašnjenja:

- Optužbe mojih protivnika da ću svojom politikom odvesti zemlju u prošli vek su naivne. To će biti samo prolazna stanica na našem putu za bolje sutra. Jedino su uspeli da pokvare prijatno iznenađenje namenjeno građanima Bijasera. Već nekoliko decenija konspirativno radim na teoriji o bezbednom povratku u prošlost. Ona se zasniva na fizičkom zakonu zakrivljenosti vremena, prostora i svetlosti. Nije slučajno što su Zemlja i Mesec okrugli. Ova zakonitost proizvodi brojne posledice po život čoveka. Zato narodni poslanici moraju da imaju platu okruglo dve hiljade evra. Za formiranje skupštinske većine potrebno je okruglo sto dvadeset šest poslanika... Međutim, to je samo vrh ledenog brega. Da bi ovaj zakon proizveo puno dejstvo, potrebno ga je ratifikovati u Parlamentu po hitnom postupku. Nije to Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU pa da se oko njega lome koplja. Tom demokratskom odlukom otvaraju nam se neslućene mogućnosti. Ako pođemo od premise da je svaka svetlost zakrivljena, onda je to slučaj i sa svetlošću koju isijava naša svetla budućnost. Iz tog stava proizlazi zaključak da postoje dva puta do društva blagostanja. Jedan je kraći, a drugi duži. Naša istorijska šansa je u tome što za ovaj drugi niko nije čuo. Na toj famoznoj elipsi vremena i svetlosti, nema naroda koji ne srlja direktno ka izvoru blještave budućnosti. Zaslepljeni, kao nekada pećinski ljudi, koji su prvi krenuli u bolje sutra, veliki narodi gaze male u strahu da će izgubiti trku. Dok sam ja mandatar više niko neće moći da nas gazi. Mi ćemo zato drugim putem... Niz svetlost, kroz prošlost... Ima da izbijemo s one strane budućnosti. Ova ideja ima podlogu u narodnoj poslovici: „Preko preče, naokolo bliže“, poznatoj preteči teorije relativiteta. Prednosti ovog puta su evidentne. Prvo, to je samo naš put. Elegantno izbegavamo gužvu i nepotrebne žrtve. Sada je jasno zašto naš narod ne mora da ide evropskim putem. Drugo, našim ponovnim pojavljivanjem u istoriji, sprečićemo je da se ponavlja. Više neće moći da nas iznenadi kad joj se ćefne. Treće, vraćanjem u prošlost podmladićemo naciju. Tako, jednim udarcem efikasno rešavamo problem bele kuge i kupujemo dodatno vreme našim građanima za otplatu kreditnih zaduženja. Istovremeno, na najhumaniji način rešićemo frustraciju naših starijih sugrađana koji se godinama udaraju u glavu: „E, da mi je bila ova pamet kad sam bio mlad.“ Četvrto, pitanje našeg ulaska u NATO postaje bespredmetno. Samim tim otpada potreba kupovanja kompatibilnog naoružanja toj alijansi. I sa ovim oružjem kojim raspolažemo već u sedamnaestom veku postajemo respektivna regionalna vojna sila. Peto, ovim putem u Bijaseru će zaživeti politička praksa da se predizborna obećanja ispunjavaju. Šesto, posebno raduje činjenica da je ovaj projekat vrlo jeftin. Da bi naš narod putovao na navedeni način, nisu potrebne skupe vremenske mašine. Dovoljan je samo državni aparat prinude. Njega ionako plaćaju građani.

Nažalost, magistar S.L. je uspeo Bijaser da odvede samo u devedesete godine prošlog veka. Dalje nije stigao. Izbio je treći svetski rat. Čovečanstvo je vraćeno u kameno doba. Svestan da je izgubio trku sa vremeplovom velikih sila, S.L. iako moralni pobednik, morao je da prizna poraz. Zbog nemogućnosti da postane istorijska ličnost podneo je neopozivu ostavku.

Slobodan SrdićSlobodan Srdić - SERBIA


KUPLERAJ | Zoran Spasojević

Tražio sam kupleraj po Pirejskoj luci. Rasturao sam se od pešačenja misleći da ću i dalje morati peške, ali pronađoh trotinet za prevoz. U međuvremenu su me neki američki marinci izazivali dobacujući mi sa ukotvljenog nosača aviona: "Srbine, seronjo, šta tražiš ovde?" Ništa im nisam odgovarao, ali sam zato, onako u prolazu, odmahivao uzdignutim grčkim kolicima.

Stigoh do diskretno osvetljene zgrade. Uđoh unutra. Primetio sam da svi šetaju goli ili se tucaju.

Raspitujući se za kupleraj, samo sam saznao da ne primećuju moje prisustvo.

Nije trenutak za demokratske promene,
jer će neko pomisliti da do sada nismo imali demokratiju.

Aleksandar Čotrić

EPIGRAMI

Nenad Živković

BLAGO

Blago su skrivali u zidu
Kleli se u očinji vid
Da će mene imati u vidu
Kad se bude delio - zid.

BRAT PO PATNJI

Danas moj brat po patnji
Krpi svoje poslednje dane
A nekada je išao u kraljevoj pratnji
I kralju nalazio mane.

DILEMA

Blago onim’ kojih više nema
Mene nema više nego njih –
U meni se javila dilema:
Da im spevam epitaf il’ stih.

FEMINIZAM

Ti budi tepih
Ja ću biti čizma
Da se zajedno borimo
Protiv feminizma.

HTEO BIH…

Hteo bih da budem
Bar još jednom rođen
Kad ne znam da vodim
Da bar budem vođen.

U Srbiji vlada kolektivni optimizam,
takoreći ludilo.

Radivoje Rale Damjanović

Marcin Bondarowicz

8th Biennale “Humour & Vigne” Jonzac
FRANCE

June, 12 2008

 

WINNERS:
Jean-Martial Dubois - France
Michel Pichon - France
Tony Houbrechts - Belgium
Davor Stambuk - Croatia

 

SPECIAL MENTIONS:
Diploma:
Lasserpe - France
Willem Henkes - Netherlands
Athanassios Efthimiadis - Greece
Masoud Ziaei Zardakhshouyi - Iran
Marcin Bondarowicz - Poland
Radek Steska - Czech Republic
Daniela Zacharova - Slovenia

 

Humour and Vine in Love 8th Biennale JONZAC 2008 (C)
Special Mention - Marcin Bondarowicz, Poland

 


Marcin Bondarowicz - POLAND >


Mrzim rano ustajanje, mrzim autoritete, mrzim disciplinu, mrzim da radim...
Dakle, volim sve što vole mladi.

Aleksandar Čotrić

LJUDSKI RESURSI | Ranko Rajković

- Da li si nešto iščeprkao?

- Ništa. Samo popisne liste, brojevi i datumi. More brojeva. Mrtvo more brojeva. Ni traga događajima.

- Da su naši prethodnici u svoje vrijeme i prstom mrdnuli za ovaj grad mi danas ne bi bili na ovakvim mukama da organizujemo jednu običnu prezentaciju o ljudskim resursima. Jesi li obišao Banju?

- Jesam ali uzalud. Predsjednik je tamo davno boravio. Samo jednom i to u prolazu. Nije bilo ni pozdravnih govora, ni novinara, ni fotografa. Ostao je samo izvještaj o jednoj masaži.

- To je ono što nam treba. Imaš li datum masaže?

- Nikakav problem, vratiću se i prepisati ga. Bilo je to otprilike prije trideset godina.

- Neću otprilike. Hoću precizno. Trči. Javi mi ga odmah. Već smo u cajtnotu. Moramo se pripremiti za jubilej. 

- Kakav jubilej?

- Zar ne shvataš. Uparvo toga dana, sa tom terapijom, sa tom masažom neformalno je počeo da radi Fizioterapeutski Institut. Tada nije bilo uslova da se animira javnost i to marketinški poprati ali danas ih ima. Taj datum navešćemo kao datum osnivanja Instituta. Proslavićemo tridesetogodišnjicu osnivanja, a onda od države zatražiti da obnovi rad i pomogne dalji razvoj te naše stare i zapostavljene visoškolske ustanove.

- Ali tamo nema ništa.

- Napraviće se. Važno je da se ima od čega početi. Biće to projekat od izuzetnog značaja za razvoj i grada i regije. Isplaniraćemo potrebnu infrastrukturu i kadrove.

- Ali radi se o samo jednoj prostoriji i dvije maserke. Jedna je čini mi se već otišla u penziju. Pitanje je da li su i bile prisutne kada je Predsjednik posjetio Banju. Osim toga tamo piše da je Predsjednik došao u pratnji svojih ličnih maserki.

- Ništa se ne dešava slučajno. Dok se drugi nemilosrdno bore da privuču ugledne goste mi smo ih imali prije tri decenije. I to ne bilo koga već Predsjednika pod punom pratnjom i opremom. Činjenica da smo ga ugostili i pružili mu medicinsku njegu u tek osnovanom Fizioterapeutskom Institutu predstavljaće veliki podstrek za dalji razvoj visokog školstva u našem gradu. Moramo biti svjesni da je tradicija iza nas. Punih trideset godina fizijatrije. Sjajno smo počeli, ali nažalost nijesmo uspjeli održati korak. Sada ćemo obnoviti Institut. Ko zna možda će Institut biti jezgro našeg budućeg Univerziteta. 

- Daće bog. 

- Od praznovjerja se ne živi. Moramo se uzdati u sebe. Zapećemo sami i izgurati tu proslavu. Osjećam da će predstojeći jubilej biti veliki događaj ne samo za ovaj grad već i za ukupno školstvo naše države. Kao prvo, sada kada se imamo na što pozvati napravićemo više nego uspješnu prezentaciju ljudskih resursa. Predložićemo nova istraživanja, analize, ankete, rasprave, radionice, okrugle stolove… Kao drugo, zahtijevaćemo da se u što kraćem roku obezbijede svi potrebni uslovi za upis studenata na obnovljeni fakultet Fizijatrije i Rehabilitacije, prvi u našoj državi. Znam, u početku ćemo se suočiti sa raznim političkim pritiscima i intervencijama. Biće pokušaja miješanja u naš rad i nasrtaja na kriterijume za izbor profesora... Biće zahtjeva za protekcijom prilikom upisa studenata i tokom njihovog studiranja ali izborićemo se mi i sa tim problemima. Trči po datum!

Alexei Talimonov

Alexei Talimonov - ENGLAND

BIVŠA BRAĆA | Nenad Živković

- Bismo li mi, ono, nekad braća?
- Bogami, jesmo!
- Pa šta bi to?
- Ništa. Bi šta bi.
- A jesmo li još uvek braća?
- Ko što vidiš, nismo.
- A što, pobogu?
- Zato što smo braća. Nismo muž i žena, pa da se razmnožavamo.
- Znači… danas jesmo, sutra nismo?
- Baš tako! Ako smo braća žene nam nisu sestre. Ako mi trpimo zbog njih, ne moraju i one zbog nas. Neka bar one budu srećne, ako mi već nismo.
- A ’oćemo li opet biti braća?
- ’Oćemo, kako ne! Čim nam žene postanu sestre.
- A što ih ne bismo posestrili. Nek’ budu sestre, šta fali?
- Jes’, pa da mi jedan drugome oči iskopamo. One da se goste, a mi da se glođemo. Ovako je bolje, svako jede iz svog tanjira, svako spava sa svojom ženom, i mir u kući.
- A kad bismo mi njih najurili?
- Pa da se u’vatimo ruku pod ruku, ko dva pedera?
- Ne, no ko braća.
- Kasno je sad da budemo braća.
- Kako kasno, majku mu! Rodila nas jedna majka, podigla nas jedna kuća…
- Al’ htedosmo svaki svoju ženu.
- Jebem ti božju ženu… šta učini od čoveka! A kako bi bilo…?
- Ne vredi.
- A što ne bismo…?
- Ne vredi…
- A kad bi nekako…?
- Ne vredi. Mi smo bivša braća, a one su naše žene doveka.
- I šta ćemo sad?
- Ništa. Ženicu pod ručicu, pa svaki svojoj kući.
- Znači… nema nade.
- Ima. Al’ ne smem da ti kažem.
- A što pobogu?
- Da ne postanemo opet braća.
- A što pobogu?
- Onda ćeš ti poželeti moju ženu, pa ću ja poželeti tvoju ženu… I onda opet nismo braća.
- Nego šta smo?
- Stoka.
- E… jebi ga!

ZBOGOM PAMETI | Andrej Glišić

Predsednika izabraše, u njega se kunu,
Vuk je i on rode u jagnjećem runu.
Mlatara rukama, nama poznat gosa,
Imitiro Čaplin jednog tak'og bosa.

Ko da nam se vraća trideset i osma.
Zapadna Jevropa kanda da je luda,
priznala je njega jer baš nema kuda.

Jaram nam ne gine, jer ga zaslužismo,
Nije nam ni reko za gde smo, a nismo.
Samovolja gmizavca na licu se gleda,
Nadmenost okrutna sve će da nas preda.

Anemični brate, izbriši iz uma,
Jevropa, bar sada, žgadije je puna.
Protektorat brate, to je naša dika,
Sad Srblji imaju vrlog predsednika.

Bog mu poživeo i bližu rodbinu,
Dilovaće i on za njinu sudbinu.
Mi ga dobro znamo, nije on od lane,
Narod već mu broji do svrgnuća dane.

Nesloga u Vladi, baš prvog meseca?
Gosn predsednik sve će da ih keca.
A Kosovo grdno, kolevka i gruda,
Kantaru Jevrope neće da izmrda.

Kforove beštije Kosovom nam brode,
Kukom i motikom moraš do slobode.
Na šiptarskom mlinu melju srpsko seme,
Kuku dragi rode došli i po mene.

I svecima gore, šta njima da kažem?
Da li da ućutim ili da ih lažem.
Neću da ih lažem. Nemo me gledaju.
Odavno smo Kosovo dali u prodaju.

Crkve, manastiri, ta iskonska bića,
Ostadoše za navek bez svojije tića.
Nemanjiću, Lazare, Đorđe, sveti apostoli,
Pomoz'te srpstvu u ovoj raskoli.

 


AFORIZMI:

• Otkrio sam da sam perverzan tip. Volim vladu.

• Komšiji je crkla krava. Sada sam bez ambicija.

• Kad su mi rekli da sam svinja, svinja se uvredila!

Vasil Tolevski

EPIGRAMI

Veljko Rajković

STO DANA ČAMOĆE

Premijera premijera,
pri tom sam stavu,
opet nije uspjela:
napravio je predstavu.

PATRIDIOTI

Nek NATO opet pokuša
planuće i na nebu luna,
braniće se svim sredstvima
osim sa  r a č u n a.

SUVO MORE

U moru smo problema,
tako nije drugdje;
ne trebaju nam slamke -
presušilo je svugdje.

REPTILIĆI

Optimisti budimo,
iako praznog džepa;
najgore je iza nas:
sve rep do repa!

GARANCIJA

Ombdusmani počujte,
sve vas lijepo molim!
Žene su ravnopravne -
s v e  i h  v o l i m.

NJEGOVA EKSELENCIJA | Aleksandar Čotrić

René Bouschet

René Bouschet - FRANCE

Tačno u jedanaest sati, dva sata kasnije nego što je bilo najavljeno, stigao je pred rezidenciju Njegova ekselencija izvanredni i opunomoćeni ambasador. Sve to vreme sam, naravno, proveo u dvorištu, na jakom suncu, očekujući visokog gosta. Kada se konačno pojavila kolona automobila bio sam ispred stepeništa, gde se zaustavio ambasadorov automobil, pa sam pritrčao i otvorio vrata na crnom „bentliju“.

Njegova ekselencija je izašao opušten i nasmejan i čak bih se mogao kladiti da me je u jednom trenutku pogledao. Dok je on razgledao ružičnjak i fontanu u vrtu, ja sam se već prihvatio njegovog kofera u kojem su, kako se pretpostavljalo, bili neki veoma važni dokumenti dostavljeni od njegove vlade. Ambasador se zatim iznenada, hitrim korakom, usmerio ka ulaznim vratima rezidencije, a ja sam preskakao po dva i tri stepenika da bih ga stigao. Uprkos težini kofera, uspeo sam da dođem pre njega i otvorim mu masivna, metalna vrata sa malim staklenim otvorima. Pošto smo kročili u hol ukrašen mozaicima i vitražima, uputili smo se ka žutom salonu. Ambasador je, ispostavilo se neposredan čovek, pa me je pitao - kako podnosim ove visoke temperature? Protumačio sam da je to diskretan znak za mene da odmah u salonu navučem zavese i uključim klima uređaj na najviši stepen rashlađivanja. Pred ambasadora sam zatim prineo stočić sa raznim pićima i posudom za led. Izabrao je „čivas“ pokazavši prstom na bocu, a ja sam, nervoznim pokretima zbog treme, sipao piće i dodao kockice leda u kristalnu čašu. Pošto je popio piće, ambasador je otvorio kofer, ostavio neke papire na stolu i rekao da žuri u ambasadu, pošto očekuje važnu depešu.

Dok sam stajao pored njegovog automobila ambasador mi je odlazeći došapnuo:

Vaša ekselencijo, gospodine predsedniče, ostavio sam vam na stolu važan papir. Prijateljski vam savetujem, u ime vlade svoje zemlje, da ga u narednih sedam dana demokratski i slobodno usvojite u vašem parlamentu.

Franja Straka

Franja Straka - SERBIA