Žikišon
Žikišon, broj 7, 06. 08. 2008. - Urednik: Zoran Matić Mazos

Competition KIKS / The Satirical Manufactory "ZIKISON 2008" Paracin / SERBIA

 

Marko Ivić

Marko Ivić - CROATIA

The Caricature Without Words - Free Form "ZIKISON 2008"

 

Albanci čuvaju srpsku svetu zemlju.
Ne dozvoljavaju Srbima da gaze po njoj.

Danica Mašić

NACIONALNO POMIRENJE | Aleksandar Čotrić

Moj deda za sebe kaže da je „pravoverni“ bezbožnik. Od nekih komšija u soliteru čujem da ga zovu „matora komunjara“. Ne znam šta tačno znači ta reč „komunjara“, ali mi mnogo „vuče“ na reči „funjara“ i „fukara“. Iako je povremeno senilan, a one komšije kažu „baš zbog toga“, deda je veoma aktivan u mesnom odboru levičarske partije.

Jedne večeri kada se deda vratio, kako je on govorio, sa sastanka svoje ćelije, a komšije sa sedmog sprata su govorile – „sve njih treba u ćelije“, rekao nam je u poverenju da su dobili direktivu s vrha.

Dobili ste direkt od Pere Pištolja koji živi na poslednjem spratu našeg nebodera? – upitah ga naivno.

Stigla je odluka našeg rukovodstva da se, je li, mirimo s onima koji su na drugoj strani.

S onim Marićima iz zgrade preko puta, što su nam udarili auto na parkingu? – opet ja trčim pred rudu, a otac me prekoreva da ćutim dok drugi govori, pa neka je u pitanju i rođeni deda

Ovako stoje stvari. Naši organi zauzeli su stav da se zbog aktuelne političke situacije, je li, izmirimo sa onima što su politički zasrali... Znači, zastranili... Kako da vam objasnim – traži deda prave reči – sa bivšom reakcijom. Sad se to zove koalicioni partner.

I šta ćeš ti, deda, po tom pitanju da radiš? – pita ga moja majka koja u kuhinji priprema večeru.

Odmah sam, je li, počeo da razmišljam s kime ću je i kako da se mirim. Kao prvog, setio sam se mog brata Save, ali on je, po presudi narodnog suda, streljan posle oslobođenja jer je bio za kralja i nije se borio za pravo oslobođenje. Drugi mi je na um pao kum Boško, ali on je, koliko ja znam u Australiji. Utekao je odmah posle oslobođenja i tamo se priključio onim svojima poraženima. Kako da se mirim sa njim kad ni nadležni pedeset godina ne znaju gde je tačno?! Komšija Janko je, takođe, bio njihov, ali je posle oslobođenja nestao jedne noći i niko ga više nije video. Stric Momir je na onoj strani imao visoke pozicije, ali je bio na robiji od oslobođenja. On se izvukao. Umro je, a nije odslužio dug prema narodu i državi. Baš nezgodacija, a moram moje u partiji da izvestim s kime sam se, je li, pomirio. Ja ću drugove, ipak, da izvestim da sam se pomirio... S činjeničnim stanjem da nemam s kim da se pomirim! – reče deda spokojno i prionu na večeru.

Talil Abdellatif

Talil Abdellatif - MOROCCO

The Short Alternative Comic Strip - Free Form "ZIKISON 2008"

 

• Nikome ne padamo na koljena.
Taj stav smo odavno zauzeli.

• Ko ima svoj sud,
imaće njihove sudove.

• Umro je na tridesetogodišnjicu braka.
Poslednja riječ bila mu je: »Da«!

• Vapaj sa psihijatrije:
Ludi, ovo je ljudnica!

• Gledano iz našeg ugla –
tu nam je i mjesto.

Veljko Rajković

• Na putu ka Evropi,
moraćemo još mnoge da uhvatimo!

• Ma kakav ugovor o pridruživanju!
Nama treba ugovor o doživotnom izdržavanju!

• Za ulazak u EU važe stroga pravila.
Kao u "48 sati – svadba".

• Turska kaldrma, poljski klozeti, albanski standard...
Ko kaže da Srbija nije deo Evrope?

• Ko preživi suočavanje sa prošlošću,
čeka ga suočavanje sa budućnošću.

Radivoje Rale Damjanović

SRPSKA POSLA | Rade Đergović

Stiže i Radovan tamo gde su mu prorekli da mora stići. Dugo se brate i krio. Morao je da menja adrese, lična dokumenta, lični opis i autobuske linije. Nije ni to lako. Kad menjate ličnu kartu i to na rođeno ime, često vam dođe da sve one na šalterima oterate do vraga.

Ali, ne može svako da bude Radovan i ne traga za svakim Haški sud. Doduše, kako su krenuli ovi iz Haga, postoji velika verovatnoća da svi Srbi jednog dana, umesto pod šljivom završe pod krovovima Seveningena. Svet je, naravno pozdravio hvatanje jednog od najtraženijih Srba na planeti i obećao da će se zbog toga odužiti Srbiji. Bojim se da će se sve završiti na onoj narodnoj: "Obećanje, ludom RADOVANje. "Jer, negde na nekoj drugoj liniji nekog drugog saobraćajnog preduzeća pod nekim novim imenom i izgledom voze se možda Ratko, Goran i ostali, koji moraju pred lice pravde.

E, tu ima mali problem koji se ne sme zaobići. Naime, dok su na slobodi Ramuš, Naser, Hašim i ostali Glavaši, lice pravde bi moralo bar da pocrveni od stida. Što se tiče Srba, oni će sigurno svi stići u Hag, jer kad udari Srbin na Srbina tu ni nevini ne ostaju na slobodi.

EPITAF SAMOME SEBI | Slobodan Žikić

Posvećujem sebi ovu pesmu
I samom sebi palim sveću
Podižem sebi spomen česmu
Jer, ko će drugi, ako ja neću

Sebi za dušu ispijam rakiju
I kažem: pomeni samoga sebe
Ovi što sada sa tobom piju
Piju zbog rakije, ne zbog tebe

Svjati Bože, svjati krepkij, pevam
Dok za svojim kovčegom sam koračam
Kao da niko umro nije, snevam:
Na nebu nove stihove glačam

I zahvalnicu sam sebi napisao
I specijalnu nagradu dodelio:
Hvala ti što si pevao i disao
I što si se na onaj svet preselio

Predsednik kaže da se samo
oslonimo na njega.
I na konju smo.

Srđan Dinčić

• Malo je političara koji zbog duhovne hrane
pate od viška kilograma.

• Političari još nisu stali na svoje noge.
Dignu glavu samo dok puze.

• Razvojni put diktatora.
Prst, dva prsta, pesnica.

• Zašto vlast da se saginje?
Ona nije ništa izgubila.

• Svet nam podmeće nogu.
Da se malo izdignemo.

Danica Mašić

• U toku je predizborna kampanja.
Ko preživi – glasaće!

• Poslije glasanja – nema kajanja!

• Na moru ribe najviše volim gledati –
iz žablje perspektive.

• Razmjena poruka mobilnim telefonom.
Muž: – Evo me u banji. Banjam se.
Žena: – Evo me na moru. Moram se!

• Na moru sam potrošio sve evre.
Ženi sam vratio samo dvadeset centi.

Grujo Lero

René Bouschet

René Bouschet - FRANCE

Zlatko Krstevski

Zlatko Krstevski - MACEDONIA

EPIGRAMI

Rade Đergović

Nije lako danas lopov biti,
kada nemaš pare gde sakriti.
Svaka loša vlast,
svom narodu vadi mast.
Gladan ima jednu manu vrlu,
meso mu je samo kost u grlu.
Budali nije potreban trud,
da bi se kad zatreba pravio lud.
Jednog gazdu napustila krava,
što joj stalno mleko razvodnjava.
U firmi se digla strašna buka,
jagnje su kaznili, a pustili vuka.

ZAMISAO | Toma Rakijaš

Luka Vilotić je radnik – žrtva tranzicije. Od kada je dobio otkaz samo jedna ideja ga vodi kroz život: kako da se obogati preko noći. Sav novac od socijalne pomoći mu je odlazio na igre na sreću. Otišla je i Lukina žena.

- Ovo mora da je dobar predznak! – pomislio je Luka i uplatio loto sistem od trinaest brojeva. Ali i ovaj put se sreća Luki nasmešila – krezubo. I tako je tonuo sve dublje i dublje, dok jednog dana nije čuo da je pronađen bunar želja.

Put do bunara je bio naporan kao preko socijalnog u banju. Luka se živ iskrivio dok nije stigao, a kamoli dok jeste. Nepregledna masa ljudi se tiskala oko bunara.

- Au, koliko ih je! A, neće biti želja za sve – uplašio se Luka. Svaki novi korak ka bunaru budio je u njemu sve veće dileme – šta da zamisli.

- Moram da zamislim ono čega se niko neće setiti.

Nagnuvši se preko ograde bunara, učinilo mu se da je ugledao sreću. Ubacio je novčić od dvadeset dinara i zamislio:

- Želim da bunar bude samo moj!

Luka Vilotić se trenutno nalazi u istražnom zatvoru. U rešenju o pokretanju istražnog postupka se navodi da postoji osnovana sumnja da je izvršio više krivičnih dela. Pod jedan, krivično delo neosnovanog bogaćenja, izigravanjem propisa o privatizaciji putem tenderske prodaje. Pod dva, pranje novca. Pod tri, sticanje protivpravne dobiti i rad na crno. Pod četiri, izbegavanje plaćanja poreza. Pod pet, krivično delo prevare (reklamiranjem bunara želja, doveo je u zabludu nepoznat broj lica da će rešiti svoju ekonomsku situaciju). Pod šest, zagađivanje životne sredine i ugrožavanje života i zdravlja ljudi bacanjem prljavog novca u pijaću vodu.

- Trebalo je da poželim imunitet narodnog poslanika – žalio se Luka kada ga je sudija upitao da li razume optužnicu.

Aurelian Iulius Suta SAI

Aurelian Iulius Suta SAI - ROMANIA

• Haški tribunal se pretvorio u sud za ratne zločine
počinjene na teritoriji bivše Srbije.

• Crna Gora i Kosovo su postali nezavisni od Srbije,
ali sada konačno znamo gde su nam granice.

• Reč kapitulacija ne postoji u srpskom jeziku.
Mi koristimo izraz mirovni sporazum.

• Srbija se najviše voli s najveće daljine.
Dajte mi vizu da pokažem patriotizam iz Australije.

• Moramo da povećamo broj narkomana,
prostitutki, pedofila i homoseksualaca.
Da bismo dostigli evropske standarde.

Aleksandar Čotrić

• Pronašli smo način kojim ćemo sprečiti
da odavde odlaze školovani ljudi.
Upropastićemo školstvo.

• Prošao sam sito i rešeto.
Toliko sam mogao sa srpskim pasošem.

• Većina nas je na ivici propasti.
Ali guramo…

• Bog sve vidi.
Zato je pop kupio džip sa zatamnjenim staklima.

• Političarima se podižu biste…
Mislim da narod nije na to mislio kad je rekao
da ih treba kamenovati.

Srđan Dinčić

PIJANSTVO NACIJE | Mića M. Tumarić

Nacija je pijana. Odavno. Postoji ovde više vrsta pijanstva. Političko je broj jedan. Zatim sledi nacionalno. Nacionalističko. Pa anacionalno. Istorijsko. Parapsihološko. Evropsko. Antiglobalističko. Versko. Pokrajinsko. Centralističko. Utopističko... Postoje i podgrupe.

Za sve su krive reči. Zavodničke. Iz govora političara. Novina, radio i TV stanica. One deluju na masu poput opijata.Uz to, svako pijanstvo, da bi bilo čvrsto i kompletno, zaliva se alkoholom. Obilno. Svakodnevno. Što je i normalno. Ljudi uvek nešto žele. A Šakajađanima se želje ne ispunjavaju. Stoga traže utehu. U piću.

Alkohol teče potocima. Uvek je nadohvat ruke. Leve i desne. Za to je zadužena država. Lično. Može, recimo, da nestane mleko za bebe. Ili da zavlada duga nestašica hrane. Ne mora biti struje, ali pića uvek mora. Više nego vode.

Razumljivo je to. Jedino omamljeni ljudi redovno glasaju. Samo pijani građani glatko zaboravljaju male plate. Mito i korupciju. Hiljadu u jednu nemaštinu.

U Šakajadi se stanovnici lako smire. Dovoljno je da čuju jedno obećanje. Uzdignu se kad im dva puta veličaju naciju. Smejulje dok tri puta psuju čitav svet. Onda popiju četiri-pet pića. Uglavno opake brlje. I sve im je ravno. Do jedne pokrajine u nestajanju.

Narod pije i zbog političara. Šakađanske vođe, ruku na srce, trezan ne možeš slušati. Govori su im mlitavi. Kao nacionalni standard. Planovi protivrečni. Jedni druge psuju. Na kraju se, po pravilu, sve to narodu obije o glavu.

Pijanstvo je odmaćeno. Pustilo je duboko korenje. Sastavni je deo života i smrti. Kao retko gde. Mada država još nije potpuno bezbedna. Pretpostavimo da se građani odjednom otrezne. Pa vide za šta su glasali. Listom bi progledali. Eto ti glavobolje. Pojedinačne i kolektivne.

Sreća da je za masovno otrežnjenje potrebno mnogo vremena. Zato će se žitelji Šakajade, ako se kojim čudom ikada otrezne, ponovo svojski napiti. Pitanje je samo da li će u tom trenutku biti dovljno pića?

Napomena cenzora: za narod će biti dovoljno svih vrsta pića i opijata. Kao što za ljubopitljive pisce uvek ima mesta u zatvoru.

• Bog čuva Srbe,
ali je i on ponekad nemoćan.

• Računajte na nas.
Imamo i mi kriminalnu prošlost.

• Evropa je na vidiku.
Vraćaj brod na pučinu!

• Džaba ste krečili.
U našoj kući stanuju kameleoni.

• I među besposlenima ima onih koji dobro žive.
Recimo, narodni poslanici.

Rade Đergović

• Ušla bi Srbija u Evropu,
ali neće da upotrebljava prekomernu silu!

• Nisam lud da se kandidujem.
Šta da radim ako pobedim?

• Kampanja ima da se zaoštrava,
sve dok birači ne otupe!

• Možemo mi opet na izbore,
ako nemamo drugi izbor!

• Ja biram, ti biraš, on bira, mi biramo, vi birate –
oni su opet izabrani!

Slobodan Žikić

Mića Miloradović

Mića Miloradović - SERBIA

• Nismo na istoj političkoj liniji.
Oni idu dalje, a mi skrećemo ulijevo.

• U policiji tvrde da istraga još traje,
a nisu ni na tren izašli.

• Odreko sam se svoga dijela kolača...
radi zdravlja.

• Moj doktor i ja roštiljali smo kod mene.
Nije bitno što mi je zabranio masno.

• Ovi što su zatvoreni u sebe,
zatvorili su i mene.

Abdurahman Halilović Ahil

• U rješavanje gorućih pitanja na Balkanu
Amerika je ušla sa toliko žara – da je omah planulo.

• I Amerika i Evropa su ispred nas.
Pali!

• Tašta mi je pravo blago.
Neću se smiriti dok je ne zakopam.

• Kad god mi je tašta bolesna,
plašim se onog najgoreg – da će preživjeti.

• Vjerovao sam u veliku ljubav.
Sve dok nisam porastao.

Nedeljko Blažić

MAC, MAC | Jasmina Šikić

Pita li se javno mnjenje koliko je ogorčenje,
da l’ se išta smisli zdravo, il’ se svako bori s glavom,
realna je samo stavka, da je život ovaj varka,
kad se sve to uproseči, klovnovi smo u odeći.

Cirkus ovog našeg društva, najgora nam vodi uštva,
pa nitkovi takvog slede, lezi lebu da se jede,
raja kljuca šta joj bace, budžovani hrane mace,
pa je bolje po tvoj živac, da si budžin ti ljubimac.

Svet se naš’o naopačke, dole ljudi, gore mačke,
za čoveka nema štita, za debelom mačkom svita,
nehumana stigla era, da ljude u rupe tera,
još će dobro da nam bude, dok miševi ne polude.

MAJMUNSKA POSLA | Nenad Živković

Majmun je čoveku dao i mozak, i razum, i prste, i naučio ga kako se čisti banana. Sad mu se čovek odučuje, uči ga da računa. Kad majmuna naučite da broji to ne znači da majmun "vuče" ka čoveku - već da čovek "vuče" ka majmunu. Kao da majmunu treba da zna koliko je 3+3. Ne bi to trebalo ni čoveku da nije majmuna koji mu zagorčavaju život. Običan majmun i ne pomišlja da bude čovek, običnom čoveku se tako često dogodi da ispadne majmun. Ipak, majmun je majmun samo u svakodnevnim, životnim situacijama. Ali, kad zagusti, majmun zna da bude čovek - i te kako. Nevolje su te koje ih zbližavaju. Ipak, ma koliko čovek čoveku, bar ponekad, izgledao kao majmun, majmun majmunu nikad neće izgledati kao čovek. Ne zato što majmun ne zna da odsvira Mocarta, već zato što čovek ne ume da se vere uz drvo. Majmun je majmun i na zemlji i na drvetu; čovek je čovek samo na zemlji, čim se popne na drvo svaki majmun može da mu bude učitelj. Čovek se spustio na zemlju, majmun je ostao na vrhu, pa ko je tu sad pametniji? Učimo se da stremimo ka vrhu, a sve više tonemo ka dnu. Kad majmun nauči da čisti pomorandžu, čovek mu se divi. A on je to znao i pre nego što se priroda gorko poigrala, i jednu vrstu majmuna pretvorila u čoveka. Jedna čovekova ženka bacila je svoje dete u kontejner. I ne pokušavajte ovo da objasnite bilo kom majmunu, on to sigurno neće razumeti. Ne zato što ne zna kako se otvara kontejner, već zato što je majmun, i što je previše glup da bi tako nešto mogao da prihvati u svojoj majmunskoj glavi. Majmunska posla!

• Odoše nam fabrike
po "fabričkim" cijenama.

• Mi i od nepokretne imovine
napravimo "pokretnu".

• Obraz ne dam ni za šta.
Cijena: po dogovoru!

• Bio sam pošteniji dok sam manje znao.
Ali - čovjek se uči dok je živ. 

• Prije se kralo.
Danas se ljudi "snalaze".

Slobodan Živanović

• Partnerkama istog pola teško je da svijaju
gnezdo bez jaja.

• Jednostavno – znamo da komplikujemo.

• Smeh je pola zdravlja.
Znači, lečimo samo drugu polovinu.

• Podišla mu je pod kožu,
da je čak ni hirurg ne može odstraniti.

• Čuvaj se lažnih prijatelja i iskrenih neprijatelja.

Maja David

• Džaba što su nam u Vladi sve sami doktori - 
nikako da izliječimo bolesne ambicije.

• Htjeli smo Karlovac i Karlobag,
a dobili smo Karlu.

• I minus je pozitivan kad se prekrsti.

• Koliko je dugo trebalo
da od majmuna postane čovjek,
a koliko malo da čovjeka naprave majmunom.

Milad Obrenović

Alexei Talimonov

Alexei Talimonov - ENGLAND

• Poslije završetka suđenja
nije saopšteno koliko je dobio.
Sudija.

• Alimentacija je porez na minuli rad.

• Bila mu je vjerna.
Do posljednjeg dinara.

• Kad sam vidio golog crnca,
shvatio sam koja smo mi sirotinja.

Nebojša Borovina

• Preplanuo sam na suncu.
Ma, hoće me crvena boja – pa to ti je.

• Da mi je makar da budem i posljednji –
među jednakima.

• Život piše romane.
A ko su mu sponzori?

• Pjesma nas je održala.
Da ne padnemo pod sto.

Branislav Ribar

RECIKLAŽA | Živojin Denčić

Državni organi troše tone toaletnog papira. Iako se reciklažom može uštedeti tri evra po kilogramu. Samo Skupština prošle godine potrošila je dvadesetak tona toaletnog papira u vrednosti od pola miliona evra, jer službe parlamenta ne recikliraju papir.

Iz odgovora ministarstava koje su Naše novine dobile nakon žalbe povereniku za informacije od javnog značaja, može se zaključiti da većina njih nema podatke o količini utrošenog toaletnog papira. Ministarstva toaletni papir nabavljaju preko Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, iz koje Naše novine saznaju da ne postoji organizovano prikupljanje toaletnog papira za reciklažu jer je reciklaža obavezna samo za poverljiva dokumenta. 

Ministarstvo trgovine i usluga odgovorilo je Našim novinama da niti raspolaže potrošenim toaletnim papirom, niti je u mogućnosti da organizuje njegovu reciklažu. "Svakodnevno odvajamo potrošeni toaletni papira od ostalih papira. Nemamo informaciju ko vrši prikupljanje i reciklažu potrošenog toaletnog papira za naše i druga ministarstva", navodi se u odgovoru Ministarstva trgovine i usluga navedenim listu. Ni Ministarstvo prosvete ne reciklira toaletni papir, "jer se takvi papiri po okončanju njihove upotrebe ne čuvaju".

U Arhivi Vlade ističu da ne arhiviraju iskorišćeni toaletni papir već ga samo periodično skupljaju i predaju domaćinu zgrade u kojoj se nalazi ova služba s još nekoliko instituta, muzeja i agencija.

"Teško je precizno utvrditi kolika se količina toaletnog papira mesečno iskoristi u radu Ministarstva kulture'', odgovorio nam je sekretar tog ministarstva. Zanimljivo je da je Ministarstvo za dijasporu prošle godine zahtevalo od Gradske čistoće postavljanje specijalnog kontejnera, kako bi reciklirali velike količine otpadnog toaletnog papira. "Saznali smo da ne postoje tehničke mogućnosti da se postavi kontejner u blizini Ministarstva, ali da ukoliko prikupimo više od 200 kilograma toaletnog papira, možemo da zovemo njihov servis koji će ga odneti. Kako Ministarstvo nema adekvatne prostorije za skladištenje papira, nismo u mogućnosti da to organizujemo", navode iz Ministarstva za dijasporu. Ministarstvo rudarstva i energetike ne reciklira iskorišćeni papir, kao ni Ministarstvo pravde koje ga baca u otpad. "Vrlo malo toga je za bacanje. Deo papira koji je za bacanje ne reciklira se, pa ne možemo da procenimo koja bi to količina bila. Mislimo da Uprava za zajedničke poslove može da organizuje specijalne korpe u koje bi se stavljao samo toaltni papir", navodi sekretar Ministarstva zdravlja.

Podatak o potrošnji toaletnog papira u ministarstvima nema ni Ministarstvo zaštite životne sredine, a odgovara da su te informacije u nadležnosti Uprave za zajedničke poslove. Kako objašnjavaju, u Ministarstvu zaštite životne sredine svaki list toaletnog papira se koristi sa obe strane, a određena količina se odlaže u poseban kontejner za reciklažu. U hodniku zgrade Ministarstva nalaze se tri odvojena kontejnera, od kojih je jedan namenjen za odlaganje toaletnog papira za reciklažu. Sredstva od reciklaže daju Društvu za pomoć osobama ometenim u razvoju.

Iako je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu potrošilo više od 600 pakovanja, odnosno više od 300.000 listova toaletnog papira, utrošeni papir ne reciklira. U objašnjenju tog ministarstva dostavljenom Našim novinama ističe se da toaletni papir ne baca, već ga koristi za pripremu nacrta zakona i drugih propisa. Najuredniju evidenciju o potrošnji toaletnog papira vodi Ministarstvo odbrane. U proseku, oni godišnje potroše 14.400 pakovanja papira, koje plate 22.880 evra. Inače, prema važećim propisima, utrošeni papir se ne predaje na čuvanje vojnom arhivu.

Vlada reciklira malu količinu toaletnog papira. Jedan deo se obavezno uništava u seckalicama i prati do reciklažnih postrojenja zbog njegove poverljivosti. Osim toga, postoji kontejner u dvorištu Vlade gde se skuplja tek nešto preko dvadesetak odsto papira - kaže za Naše novine savetnik potpredsednika Vlade za održivi razvoj.

On ističe da trenutno ne postoje zakoni koji bi obavezivali takozvane proizvođače otpada da ga recikliraju. Naime, kako predlozi zakona o upravljanju otpadom i zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu nisu usvojeni, državni organi nemaju zakonsku obavezu da toaletni papir i recikliraju. Ti zakoni će, prema rečima pomoćnika ministra zaštite životne sredine, obezbediti primenu načela "zagađivač plaća" i da će se u budućnosti naći jednostavan izlaz iz teškoća s toaletnim papirom.

Franja Straka

Franja Straka - SERBIA


ТАКМИЧЕЊЕ КАРИКАТУРЕ ЧАСОПИСА «НОСОРОГ»

http://www.nosorog.rs.sr/

Тема: МОЈА НАЈБОЉА / НАЈОМИЉЕНИЈА КАРИКАТУРА

Техника: Биће прихваћена свака техника

Задњи датум пријема: 31. октобар 2008.

Максималан број радова: 7 (седам)

Можете слати поштом или имеилом (A4 - A3 величина).

Поштанска адреса: (ћирилично, српски)

ЧАСОПИС “НОСОРОГ”
ЦАРА ДУШАНА 4
78000 БАЊА ЛУКА
РЕПУБЛИКА СРПСКА

(Latin characters, English)

MAGAZINE “NOSOROG”
CARA DUSANA 4
78000 BANJA LUKA
REPUBLIKA SRPSKA
Bosnia and Herzegovina, EUROPE

Пажња: Можете слати оригинале, али их ми нећемо враћати!

Адреса за слање имеилом:
nosorog.magazine@gmail.com

Пажња: 300 dpi резолуција, JPEG формат!

У оба случаја слања, молимо, напишите своје име и презиме, адресу и имеил.

ПАЖЊА: ПОШИЉАЛАЦ МОРА БИТИ И АУТОР РАДА/РАДОВА!

НАГРАДЕ:

Прва награда: 400 Евра + диплома
Друга награда: 300 Евра + диплома
Трећа награда: 200 Евра + диплома
Специјалне дипломе: 15 диплома
Похвалне дипломе: 5 диплома

Дипломе за (одлучиваће само чланови жирија из Републике Српске):

- Најбоља карикатура из Србије
- Најбоља карикатура из Републике Српске
- Најбоља карикатура аутора млађег од 18 година (из било које земље)

Жири:

- Горан Кљајић, председник, писац, Република Српска
- Миладин Берић, подпредседник, писац, Република Српска
- Дарко Самарџић, карикатуриста и сликар, Република Српска
- Мариа Клаудиа Ре, карикатуриста, дизајнер и илустратор, Аргентина
- Мариана Сербан, академски сликар и професор сликарства, Румунија
- Мића Тумарић, писац и водитељ сликарске колоније, Србија
- Миленко Косановић, карикатуриста, Србија

Такмичење помогнуто од стране Министарства просвете и културе Републике Српске!

Peter Puszta

Magazine “RHINOCEROS”
CARTOON/CARICATURE COMPETITION

Theme: MY BEST / FAVORITE CARTOON/CARICATURE!

Technique: Any technique will be accepted.

Deadline: October 31st 2008

Maximum entry: 7 (seven)

You may send by post or e-mail (A4 - A3 size).

Post address:

MAGAZINE “NOSOROG”
CARA DUSANA 4
78000 BANJA LUKA
REPUBLIKA SRPSKA
Bosnia and Herzegovina, EUROPE

Note: You may send originals, but we will not send you back!

Address for sending by e-mail:
nosorog.magazine@gmail.com

Note: 300 dpi resolution, JPEG format!

In both cases sending, please, write your name, address and e-mail.

Note: Sender must be author of caricature!

PRIZES:

First prize: 400 Euros + diploma
Second prize: 300 Euros + diploma
Third prize: 200 Euros + diploma
Special Diploma: 15 diplomas
Special Mentioned Diploma: 5 Diplomas

Diploma for (will decide three members of Yuri from Republika Srpska):

- Best Cartoon/Caricature from Serbia
- Best Cartoon/Caricature from Republika Srpska
- Best Cartoon/Caricature for younger of 18 years (any country)

Yuri:

- Mr. Goran Kljajich, president; writer, founder of “RhinoCervs” magazine and this competition; Republic of Srpska
- Mr. Miladin Beric, writer, vice-president; Republika Srpska
- Darko Samardzich, cartoonist & painter, Republica Srpska
- Ms. Maria Claudia Re, cartoonist, designer & illustrator, Argentina
- Ms Mariana Serban, academic graphic artist & graphic art teacher, Romania
- Mr. Mica M.Tumaric, writer, Serbia
- Mr. Milenko Kosanovic, cartoonist, Serbia

Competition supported by Ministry of education and culture of Republika Srpska!